U okviru 25. Festivala scenskih umjetnosti „Bihaćko ljeto“, večeras je u sali Kulturnog centra izvedena predstava beogradskog Teatra na brdu, Petrijin venac. Predstava je rađena u režiji Jane Maričić, a prema romanu Dragoslava Mihailovića, kako se smatra jednom od najznačajnijih srpskih romana u 20. stoljeću. U predstavi igra Mirjana Karanović, koja je zajedno s Janom Maričić radila na adaptaciji teksta.

Gotovo pola vijeka je prošlo od snimanja i emitiranja istoimenog filma i serije, u kojoj je ulogu Petrije igrala, tada mlada, glumica Mirjana Karanović. Život Petrije , nepismene i prostodušne žene, stiješnjen je na području centralne Srbije, između sela i malog rudarskog naselja, a vremenski je omeđen događajima iz predratnog, ratnog i poslijeratnog razdoblja Jugoslavije.

Mirjana Karanović, nakon toliko godina se vratila ovoj ulozi i ovoj priči, sada s većim životnim i profesionalnim iskustvom. O toj vremenskoj distanci sa smiješkom kaže:

„Pa, ovo sam neka druga ja. Tačno toliko starija, iskusnija. Tada kada sam snimala film, to nije bilo moje delo na način, na koji je to ovo sada. Ovde ja zapravo pričam celu priču i pričam je kroz jedno iskustvo žensko i ljudsko, koje tada nikako nisam imala „.

Govoreći o Petriji, siromašnoj i nepismenoj ženi iz siromašnog dijela Srbije, a koju žiivot nije štedio, niti žalio, Mirjana Karanović kaže:

„Mislim da čoveka određuju razne stvari, ali nije neophodno da imaš diplomu velike škole, da bi bio mudar. Znači, toliko vekova unazad , ljudi su u raznim narodima , zapravo se oslanjali na mudrost ljudi, koji su to stekli kroz život. Uvek postoje oni, pored kojih život prođe i koje život uništi i pregazi i koji ništa ne nauče iz svih svojih poraza . Petrija je žena, koja je uvek učila, ne svesno, nije njoj to niko rekao, ali ona nije pristajala da bude tamo, gde su drugi hteli da ona bude, tako da u jednom trenutku , kada je život izbacio iz koloseka, posle smrti njene dece, ona je odlučila da ona bude ta, koja donosi odluke o sebi. Ne znam čak, dali bih rekla da je ona to odlučila, nego je život to odlučio za nju, ona je naprosto morala to da radi, jer niko više nije hteo da to radi umesto nje, tako da je njena priča zapravo priča jedne mudre osobe“.